Cudna Pojava U Maloj Ruiški, Bosanski Novi

Imanje Dragana Licine iz Male Nove Ruiške, mjesta udaljenog od Bosanskog Novog
dvadesetak kilometara, preko noci je postalo poznato. Jedni ga obilaze iz znatiželje, a
drugi bježe kilometrima od njega. Naime, prije nekoliko dana na pšenicom zasijanoj njivi,

iznenada se preko noci pojavila ogromna rupa precnika deset i dubine šest metara.
Dragana Licinu, koji na ovom imanju boravi od 1992. godine, pojava kratera je
iznenadila, ali i prestrašila. Plaši se da se krater ne proširi do dvadesetak metara
udaljene kuce, cime bi uz zemlju koju više ne može i ne smije obradivati, ostao i
bez krova nad glavom. “Zemlju sam obišao pred spavanje
i sve je bilo u redu. Ujutro kada sam se probudio, u
pramenovima snijega sam ugledao ovu cudnu pojavu. Što
je najgore, ona je svakim danom sve veca i dublja i širi se
nelogucno. Umjesto prema dnu, širi se prema vrhu
uzvišenja. Nisam silazio dolje, niti to iko smije. Dodemo
svi iz sela, gledamo u nju i cudimo se, a istovremeno nas i
strah da se zemlja na kojoj stojimo odjednom ne obruši i
padnemo u krater za koji mislim da nema dna”, prica
Licina dok s komšijom obilazi oko “progutane zemlje”. Ono što je najinteresantnije
vezano za ovaj slucaj, jeste to što zemlja na mjestu ovog velikog kratera kao da je
nestala, kao da je progutana. Drago tvrdi da ispod kratera najvjerovatnije postoji nešto
što “zemlju jede”. Pojavu kratera jedni pripisuju nadnaravnoj moci, pa cak idu tako
daleko da tvrde da su tog jutra kada se pojavio krater na imanju Drage  Licine, vidjeli
dvije crvene kugle.

Tanjir pratio “fiću”

 Februara 1978. Jane Gergelj i Erţebet Holupkin, nedaleko od Vršca, videli svetle?e telo u

obliku tanjira pre?nika deset metara
STRUĈNjACI Astronomske opservatorije u Beogradu bili su kategoriĉni da nema govora o „letećimtanjirima“. Neki vojni struĉnjaci, meĊutim, „leteće tanjire“ smatrali su novim strateškim oruţjem velikihsila, jer „zašto su se baš pojavili u vreme velikog vojnog manevra Sloboda 1971. godine“, govorili su.Zadrani su 3. oktobra 1971. godine posmatrali „nešto ĉudno“ na nebu, Ljubljanĉani dve godine kasnije, 25.oktobra 1973. godine (nešto neobiĉno i svetleće doletelo je iz pravca Rakitne). Zadrani su 28. oktobra 1975. ponovo gledal
i u nebo i videli „leteće tanjire“, a istog dana oko 18.30 primetili su ih i Zagrepĉani u svom gradu, nedaleko od aerodroma.
U februaru 1978. godine Jane Gergelj i Erţebet Holupkin videli su, navodno iz svog „fiće“, na putu odVršca prema Dobriĉevu, „u po noći Sunce u krošnjama drveća“.
Poţurio sam da uteknem sa toga mesta, ali me je taj predmet pratio
 priĉao je novinarima Gergelj.
Zraĉio je jaku crvenu svetlost i imao je oblik tanjira preĉnika desetak metara. Sećam se da se kretao bezikakvog šuma.
BEOGRAĐANI su 9. jula 1978. godine nad Kalemegdanom videli „pravi NLO“, koji je liĉio na „far aviona“ nepravilnog oblika. Oĉevici su priĉali da je nekoliko puta svetlost nestajala i ponovo se pojavljivala, a onda najjaĉe zasvetlela i „leteći“ je nestao.
Laboratorijskom analizom fotografije koju je
napravio jedan BeograĊanin, utvrĊeno je samo to da nije reĉ o montaţi. Analiza negativa raĊena je nadenzitometru, elektronskom ureĊaju koji beleţi gustinu zrna na emulziji posle hemijske obrade. Svako
naknadno ubacivanje detalja, odnosno dosnimavanje, oštetilo bi film.A NLO iznad Kalemegdana uvećan dve hiljade puta neodoljivo je podsećao na onaj viĊen iznad ameriĉkoggrada Silver Springa dve decenije ranije, kojeg su ameriĉki struĉnjaci opisali kao „pruski šlem“. Razlika je bila jedino u tome što je na ameriĉkom snimku letilica u donjem delu imala tri polulopte, a na beogradskom tri šiljka.
Takav odraz na filmskom negativu ne moţe da ostavi nijedno ovozemaljsko telo, niti pojava
– tvrdili suastrolozi. – Ta tri šiljka su, verovatno, mlazevi pozitivnih jona koji se vezuju za polulopte sa donje straneletilice, a sastoje se od molekula ili atoma vazduha kojima nedostaje jedan ili više elektrona. Gornja strana
diska nema ovakav efekat, jer su tu, verovatno, negativni ili laki joni, ili elektroni koji se kreću naviše.DA bi se utvrdilo na kojoj je visini bila letilica, u pomoć su pozvani arhitekte i urbanisti. Na originalnomsnimku videle su se uliĉne svetiljke, nekoliko parkiranih automobila, a to su za struĉnjake bili dovoljni
 parametri. UtvrĊeno je da je letilica od objektiva aparata sa koga je fotografisana bila udaljena 2.100metara, a u trenutku snimanja bila je najverovatnije na visini od 400 metara iznad zemlje. Proraĉunato je da joj je preĉnik iznosio deset metara. Bilo je ĉudno i to što su navodno u tim trenucima zanemeli i radari na
beogradskom aerodromu.
U Saveznom hidrometeorološkom zavodu iskljuĉili su mogućnost da se radilo o nekom zalutalommeteorološkom balonu. Formirana je specijalna komisija koja je ispitala ceo sluĉaj i objasnilaBeograĊanima da je u njihovom oku verovatno došlo do takozvanog stroboskopskog efekta, jer su na nebu
bili isprekidani gomilasti oblaci koji su se u jednom trenutku slili u neprekidnu liniju i usledile sukomplikovane
optiĉke varke.
SVEDOĈENjE KAPETANA POPOVIĆA
SVE do 18. oktobra 1968. godine, kapetan JRM Milan Popović nije priĉao nikome šta je zapazio na nebumesec dana ranije, taĉnije 30. septembra. Ali, tada je i on progovorio.
 –
U toku svoje straţe na komandno
m mostu od 6.55 do 8.23 po brodskom vremenu (GMT 0355-0523)
osmatrao sam nepoznati leteći objekat neobiĉnog oblika
zapisao je Popović.
-Posmatrano golim okom
svetlo telo je bilo veliĉine Venere u svom najjaĉem sjaju pred izlazak Sunca. Dvogledom optike 7
h50
 posmatrao sam to telo oštrih rubova, prozraĉno kao da je od stakla, svetloplaviĉaste boje. Svetlost je
dolazila sa donjeg dela letilice. Izgledalo mi je kao da rotira oko svoje vertikalne ose, jer se tokom
 posmatranja prikazivala u nekoliko razliĉitih
oblika. Mislim da se radilo o telu koje je moglo biti oblikanepravilne piramide, visine od osam do deset metara i baze tri-ĉetiri metra. U dnevnik je zapisao da su letilicu osim njega videli i drugi ĉlanovi posade broda.
SARAJLIJA Slobodan Vasković primetio je

iz svog stana u Drinskoj ulici 11. avgusta 1985. godine najpre
 jedan, a ubrzo i drugi nepoznati leteći objekat, ali trouglog oblika. Obavestio je SUP gde su već imalinekoliko dojava o nekom ĉudnom svetlu na nebu. Šef smene u SUP a Osman Melkić zabeleţio je dvadesetak poziva graĊana, a Davor Krajnc, iz Astronomskog društva, tvrdio je da je na osnovutrigonometrijskih merenja ustanovio da se radilo o balonu duţine 60, a preĉnika oko 20 metara. Namena”nepoznata”, zapisao je u izveštaju. Bio je prema njegovim tvrdnjama na oko 26.000 metara iznad zemlje i
kretao se brzinom od 35 kilometara na ĉas.
Moguće je da se radi o nekom udaljenom elektromagnetnom praţnjenju, kuglastoj munji, polarnojsvetlosti, vatri „svetog Elma“ ili sliĉnim neobiĉnim pojavama, koje s
u projektovale ovakvu sliku – objasnio je Krajnc.
Pilot aviona nemaĉke kompanije LTU Fredi Hamer zatraţio je 22. januara 1986. godine objašnjenje odzagrebaĉke radarske kontrole šta se kreće nebom iznad Vora Vrbovec, dvadeset kilometara od Zagreba, na
visini od 10.500 metara. Iz radarske kontrole su odgovorili da nisu ništa registrovali, a pilot Hamer je tvrdioda svojim oĉima vidi šest letećih objekata zelene boje. Potvrde da se „nešto ĉudno kreće nebom” stigle su
posle nekoliko minuta i sa zemlje. Zagrepĉani su videli neku „isprekidanu ţućkastu liniju“ ili „pet
šest svetlećih crtica koje lete u nebo“. Dve godine kasnije, u martu 1988. nad Celjem su se pojavile sliĉne„svetleće crtice“.
UPRAVNIK Aero-kluba „Petrovĉe“ Petar Karner rekao je novinarima da su njegovi piloti tokom noćnihletova u Celjskoj dolini nekoliko puta primetili „neobiĉne svetleće crtice“. Ivan Cenc iz SlovenaĉkihKonjica kaţe da je puna dva sata posmatrao tu pojavu zajedno sa svojom porodicom i da je pozvao radio stanicom prijatelja u
Rogaškoj Slatini, koji mu je rekao da je vidio isto. Neki stanovnici Celja su u policijidali izjavu da su ĉuli jak zvuk kada su „leteće crtice“ napuštale njihov vidokrug. Liĉilo je, rekli su, na zvuh
helikoptera. Ivan Cenc je ponovo radio-vezom pokušao da dobije kolegu u Šentjuru, ali je kako je rekao, nasekvenci 27 megavata imao do tada nepoznate jake šumove.Gotovo istovremeno na nebu iznad Biokova i na granici Crne Gore i Albanije, iznad Prokletija, meštani su primetili ĉudne pojave.Ima objekata ĉija pojava još nije razjašnjena, ali to ne znaĉi da nas posećuju vanzemaljci
– objasnio je tadašnji predsednik Saveza astronautiĉkih i raketnih organizacija Jugoslavije Tatomir AnĊelić.
 Ni inzenjer Milivoj Jugin, najpoznatiji meĊu domaćim „ufolozima“ nije s
matrao da se radi o letilicamaneke druge civilizacije.-
Bio bih izuzetno srećan da prvi stegnem ruku nekom vanzemaljcu
– govorio je Jugin. –
Šanse za to su,ipak, minimalne.
 Neobiĉne letilice na nebu pratili su u to vreme i vojni struĉnjaci. Potpukovnik JNA Stevan Korda tvrdio je
da neidentifikovani leteći objekti više „nisu tajna za našu protivvazdušnu odbranu“.To su „automatski jedreći baloni“ koji nas u sluţbi obaveštajaca mnogih armija, posmatraju i snimaju
-govorio je Korda

About The Author

Urednik

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.