Videla vanzemaljca… Slavica Milojković

Trideset godina Slavica Milojković iz niškog sela Međurovo sadi papriku i kukuruz u svojoj njivi, ali ono što je pretprošle srede ugledala u oranici nije videla u svom veku.

Usred kukuruzišta, kako tvrdi ova stamena pedestpetogodišnja seljanka, čovekoliko biće obučeno u blistavu zlatnožutu odoru klanjalo se suncu, da bi posle pola sata naočigled Slavice i njenih komšija odletelo ka nebu.

Meštani Međurova nimalo se nisu obradovali nezvanom gostu, pa događaj komentarišu rečima “bilo, ne povratilo se”, a u crkvi pale sveće moleći se da “to”, štagod bilo, više ne navraća u njihove krajeve.
[toggle title_open=”Kukuruz neoštećen” title_closed=”Open Me” hide=”no” border=”yes” style=”default” excerpt_length=”0” read_more_text=”Read More” read_less_text=”Read Less” include_excerpt_html=”no”]U njivi na kojoj se obrelo biće za koje Međurovčani tvrde da je gost iz kosmosa, nema nikakvih tragova koji bi posvedočili o njegovom prisustvu. Kukuruz je neoštećen, a nema nikakvih tragova ni na zemlji, niti na stabljici “koja se klanjala sa vanzemaljcem”.[/toggle]
U njivi na kojoj se obrelo biće za koje Međurovčani tvrde da je gost iz kosmosa, nema nikakvih tragova koji bi posvedočili o njegovom prisustvu. Kukuruz je neoštećen, a nema nikakvih tragova ni na zemlji, niti na stabljici “koja se klanjala sa vanzemaljcem”.

– Tek je bilo prošlo šest ujutro kad sam stigla u njivu da zalijem papriku. Prilazila sam bašti i ugledala nešto što mi je u prvi mah ličilo na lutku, pa sam pomislila da se neko šegači sa mnom. Kad sam prišla sasvim blizu videla sam da je to neko čovekoliko biće, kratke podrezane kose, obučeno u nešto što je ličilo na hartiju za pakovanje poklona zlatnožute boje.

“To” se okrenulo ka suncu i klanjalo, a ono što me je zaprepastilo jeste to što je njegove pokrete oponašala i jedna stabljika kukuruza. Nije bilo ni daška vetra, pa nemam objašnjenje šta se u tom trenutku dešavalo sa tim stablom kukuruza – uzbuđeno prepričava svoj susret sa neobičnim stvorenjem Slavica Milojković.

Tek je bilo prošlo šest ujutro kad sam stigla u njivu da zalijem papriku. Prilazila sam bašti i ugledala nešto što mi je u prvi mah ličilo na lutku, pa sam pomislila da se neko šegači sa mnom. Kad sam prišla sasvim blizu videla sam da je to neko čovekoliko biće, kratke podrezane kose, obučeno u nešto što je ličilo na hartiju za pakovanje poklona zlatnožute boje.

“To” se okrenulo ka suncu i klanjalo, a ono što me je zaprepastilo jeste to što je njegove pokrete oponašala i jedna stabljika kukuruza. Nije bilo ni daška vetra, pa nemam objašnjenje šta se u tom trenutku dešavalo sa tim stablom kukuruza – uzbuđeno prepričava svoj susret sa neobičnim stvorenjem Slavica Milojković.

Slavica je najpre sama pokušala da tuđinca najuri sa svog poseda, a kada joj to nije pošlo za rukom, u njivu se vratila sa komšijama, naoružana vilama i motikom.

-Okrenula sam se prema tom stvorenju pitajući ga šta radi tu. Kada je odgovor izostao ponovo sam mu se obratila i pitala ga da li je gluv. Ništa se nije čulo, stvorenje me je samo gledalo. Obuzela me je jeza, pa sam otrčala do obližnje njive i zamolila za pomoć jednog starijeg čoveka koji je tu nešto radio.

[box style=”rounded” border=”full”]Meštani Međurova različito reaguju na doživljaj svojih komšija, ali se slažu u oceni da je reč o ozbiljnim ljudima koji tako nešto ne bi izmislili. Dok neki smatraju da je mala verovatnoća da će se vanzemaljci ponovo vratiti u selo, ima i onih koji priznaju da već desetak dana nerado izlaze iz svojih kuća, te da u njive odlaze samo u društvu.[/box]

On je rekao da iz kukuruza vidi neku svetlost, ali je odbio da mi pomogne govoreći da u njivi verovatno nešto gori čim toliko sija. Otrčala sam do komšija Tomislava Živkovića i njegove žene i zamolila ih da sa mnom krenu na njivu. Tomislav je poneo vile, ja motiku i krenuli smo da se obračunamo sa neznancem – priča Slavica.

Kada su seljaci stigli na njivu neobično biće se na njihove oči vinulo u nebo.- Kada smo mu prišli sasvim blizu, to što je ličilo na čoveka počelo je da se smanjuje. Dostiglo je veličinu veće ptice, a i njegov oblik je najviše podsećao na neku krilatu životinju blistavih boja. Biće je prhnulo ka nebu i to je bio prvi zvuk koji smo čuli da je proizvelo. Kada se našlo na nebu, ponovo se preobličilo u čoveka, selo je za neku mašinu i udaljilo se velikom brzinom – prepričava neobičan događaj Slavica.

Tomislav i Vukosava Živković kažu da je Slavičina priča od reči do reči tačna.- Pošli smo da pomognemo Slavici, ali je moja žena brzo ustuknula jer se prestravila. Bila je u pravu, ono što sam tamo video svakoga bi raspametilo.

Stvorenje koje je dopola bilo zlatnožute boje, dok je preko donje polovine tela imalo nešto što je ličilo na kecelju, naizmenično se uspravljalo i klečalo, a kada smo se mi približili odletelo je ka nebu – opisuje susret sa vanzemaljcem Tomislav.Vukosava kaže da još drhti od straha kad se svega seti.- Nisam videla to stvorenje izbliza, ali sam ga videla dok je letelo. Tako nešto nikada u životu nisam videla – još uvek uplašena, priča Vukosava.

About The Author

Urednik

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.